Струковни мастер васпитач (у поступку акредитације)
Компетенције | Циљеви | Исходи
Циљеви
Мастер васпитачи ће бити оспособљени за сложеније захтеве рада на подручју предшколског васпитања и образовања. У том смислу ће као професионалци бити подржани да реконцептуализују сопствена уверења и знања и мотивисани на заједничко учење, дијалог и размену са професорима који се баве иницијалним образовањем васпитача. Овај дијалог би омогућио мастер васпитачима виши ниво аутономије, толерантности, партиципативности отворености и флексибилности у васпитно-образовном раду.
Овај програм предвиђа оспособљавање студената за следеће специфичне циљеве:
– коришћење теоријских полазишта отвореног система васпитања за грађење интегрисаног курикулума;
– темељније проучавање и спознају теоријских и практичних питања психолошког развоја, унапређење теоријских, системских, компаративних и методолошких знања васпитача, за сврхе грађења интерактивне мреже социјалних, културних и еколошких односа са којим су деца у сталном међуделовању;
– развијање истраживачких компетенција и методолошке културе као предуслова прогресивних промена у образовању;
– иницирање и координирање променама у професионалној пракси кроз даље развијање рефлексивности као основе за трансформацију праксе;
– координисање процесом стварања стимулативног образовног контекста и оптималних услова за учење и развој у оквиру којих ће свако дете моћи да користи различита средства креативног израза развијајући индивидуалност и самопоштовање, у датом социјалном контексту кроз односе из чега произилази да су деца творци интегрисаног курикулума;
– координисање васпитно-образовним активностима у предшколској установи и сагледавање развоја и учења као дела промишљене организације и партиципације детета у дневном живљењу установе;
– грађење реалног програма заснованог на вредностима, циљевима и приступу који омогућава деци холистички развој, сарадњу и заједништво са децом и другим учесницима у развоју и настајању програма;
– самостално осмишљавање пројеката холистичког типа у раду са децом редовне популације, децом са развојним сметњама и даровитом децом, кроз партиципацију која омогућава виши ниво разумевања система и властитих вредности, чиме се обезбеђује већа посвећеност и аутентичност;
– подизање нивоа ефикасности рада у предшколској установи кроз позивање на вредности и дистанцирање од личне концепције васпитања ка колаборативној визији предшколског васпитања;
– решавање конкретних проблема на које се наилази у свакодневној васпитно-образовној пракси и промена идентитета кроз учешће, чиме се доприноси реконструкцији односа моћи „над” у односе дељења моћи „са”;
– виши ниво разумевања праксе као производа уверења и вредности практичара, друштвених и културних вредности, као и различитих научних оријентација;
– разумевање и примену процедура педагошког истраживања и употребу истраживачких метода у васпитно-образовном раду, као и дијалога између објективног и нормативног теоријског знања са једне стране, и контекстуалног, субјективног и практичног искуства из којег извиру индивидуалне варијације рада васпитача, са друге стране;
– организовање и координирање тимским радом на нивоу установе и локалне заједнице, кроз учешће и континуирано учење и проверавање без циља да се унапред има одговор на сва питања;
– даље усавршавање вештина интерперсоналне, отворене комуникације у којој се одлуке доносе кроз дијалог и разумевање, консензус и процесно подржавајући тип партнерства
– развијање позитивног професионалног става у односу на подручје и актере васпитног процеса са децом са посебним васпитно-образовним потребама;
– развијање свести о професионалној етици васпитача и неговање критичких ставова о етичности васпитног чина и улоге васпитача, што би омогућило преиспитивања личних поступака и боље разумевање сопствене праксе.